Objavljeno: 10. December 2016.

Alternativa uvek postoji

untitled

Vučiću su noge u blatu zbog smanjenja zarada u javnom sektoru i penzija, predsednički izbori su mu kamen oko vrata jer ima slabog kandidata gde je neizvesna pobeda, primakla mu se 2017. godina kada treba da izvrši promenu Ustava Republike Srbije u skladu sa ranijim dogovorima sa svojim mentorima. Situacija je vrlo teška po sadašnjeg premijera, pogotovu jer je doneo ishitrenu odluku da izađe na prevremene izbore 2016 godine savetovan od strane ljudi koji se ne bave tačnim analizama i podacima već više ulizištvom, disciplinom koja omogućava udoban život.
To je ta fatalna greška, upravo ti prevremeni izbori, tada je SNS odneo istorijsku pobedu, nikada više glasova, na drugoj strani ostali su bez većeg broja poslaničkih mesta u parlamentu, tačnije 27. Ti prevremeni izbori 2016. godine bili su raspisani da se obezbedi dvotrećinska većina u parlamentu za Ustavne promene, međutim plan je pošao po zlu za vladajuću većinu, opozicija je ispoljila žilavost i narod je pružio otpor svojom izlaznošću na izbore. Sada premijer kao i svaki kockar kada počne da gubi u partiji ispoljava želju da poveća ulog, da igra na sve ili ništa.

U medijima najavljuju, pomalo i aktuelni predsednik Republike Srbije, moguće vanredne parlamentarne izbore 2017 godine u isto vreme kada i predsedničke, pod plaštom parole da treba proveriti šta narod misli o važnim pitanjima. Da se ne lažemo, Vučić nije rad da podrži Nikolića, ali je i svestan da će Tomislav Nikolić da mu pocepa stranku, ako on ne bude kandidat kojeg SNS podržava. Verujem da sada premijer Vučić još manje spava, ne zbog toga što puno radi, već zbog glavobolje, jer nema čoveka pored sebe koji je realno mogao da ga savetuje da ne raspisuje prevremene parlamentarne izbore 2016 godine. A gotovo je sigurno da će on raspisati i vanredne parlamentarne izbore 2017 godine, što će označiti i njegov politički kraj. Potrebnu dvotrećinsku parlamentarnu većinu za izmenu Ustava Republike Srbije neće imati, posle mogućih vanrednih parlamentarnih izbora 2017. godine sigurno će pretrpeti novi gubitak u broju poslaničkih mesta, a u drugom krugu predsedničkih izbora i on lično, ako bude kandidat za predsednika, verovatno će izgubiti, jer je naš narod poznat po tome da ume da “zezne siguricu” nekome ko se pobedi najviše nada. Čak i da pobedi na predsedničkim izborima, za njega lično to će biti politička agonija, jer neće uspeti da ostvari zacrtane ciljeve u parlamentu Republike Srbije.

Šta bih ja sada uradio? Organizovao bih prikupljanje 100.000 potpisa za organizovanje referenduma na dan predsedničkih izbora sa jasnim pitanjem „Da li ste za pristupanje članstvu Republike Srbije u Evropsku Uniju“ i sa tim pristupom, obezbedio da referendum uspe jer će izlaznost biti velika. Da se ne lažemo, većina poslanika iz SNS sve najgore misli o Evropskoj Uniji, a tek tradicionalni birači SNS u ogromnoj većini ne žele da se uđe u Evropsku Uniju. Referendum je ključ za prekid ponižavajuće politike koju sada Srbija vodi zarad ulaska u članstvo u Evropskoj Uniji i jedini vetar u leđa koji u ovom trenutku mogu dobiti stranke koje se bore za nacionalno dostojanstvo Srbije. Na tom talasu Referenduma moguće su i zdrave promene u političkom životu Srbije. Ulog u izborima uvek može da bude veći, ne postavlja samo premijer granicu uloga, već kroz referendum to može da uradi i opozicija. Srpska napredna stranka da je sigurna u rezultat referenduma odavno bi ga organizovala i legalizovala svoju politiku i parolu “Evropska Unija nema alternativu”.
Stvari na terenu među biračima su ipak drugačije, naravno da alternativa uvek postoji.
Aleksandar S. Raković

preuzeto sa sajta www.koreni.rs
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Print this pageShare on TumblrShare on LinkedIn

Ostavite komentar

Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Korena“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare anonimnih čitalaca, koji sadrže direktne pretnje, neosnovane optužbe, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.