Objavljeno: 16. December 2016.

Buđet kao indikator tretmana Vojske Srbije

Iako su Vlada Srbije i medijska mašinerija kojom ona upravlja učinili sve da maksimalno ispolitiziju i satanizuju protest Vojnog sindikata Srbije (VSS), održan 27.11.2016 godine, nisu u tome uspeli. Organizatori su se mudro držali svojih, pre svega, egzistencijalnih zahteva koji proističu iz važećih zakonskih rešenja, kojih se bahata vlada ne pridržava, iako ih je sama predložila a njena skupštinska većina usvojila, izbegavajući da odgovaraju na neodmerene i neutemeljene optužbe  dežurnih Vučićevih lajača iz vlasti i jeftine tabloidne provokacije.

Narod ih je razumeo! Razumeo je da ti ljudi ne traže ništa što im ne pripada, a pre svega da oni ne podrivaju već opominju. Sve nas! Zato bi Vučić umesto što nas obasipa fantomskim ciframa i ofucanim demagoškim floskulama morao da najozbiljnije razmisli o uzrocima koji su pripadnike vojske izveli na ulicu i preko 30.000 tužbi kojima oficiri i profesionalni pripadnici Vojske Srbije tuže državu kojoj su služili kako bi naplatili zarade koji im po Zakonu o vojsci pripadaju. Nepoštovanje zakona koje sama donosi svakako je najveći stepen osionosti neke vlasti, a „Vučićevoj eri“ ne može biti opravdanje što je takvo stanje nasledila od prethodnika.

I zato, ako postoji neka politička poruka protestnog skupa vojnog sindikata onda je to njegov datum održavanja neposredno pred skupštinsku raspravu o usvajanju budžeta za 2017. godinu. No, nema sumnje, da za takvu poruku nisu imali sluha ni ekonomsko šarlatanstvo premijera, ni osiona vladajuća većina predvođena iskompleksiranom osobom, valjda ženskog pola, koja presedavanje skupštinom koristi za iživljvanje nad svima koji bi da izraze bilo kakvo neslaganje sa Vučićem. Otuda, propuštena je prilika da, upravo usvojeni, budžet za 2017. godinu bude amortizer koji bi, bez političkih trzavica, doprineo neophodnom uklanjanju disharmonije između onoga što garantuje Zakon o vojsci i stvarnog materijalnog statusa pripadnika Vojske Srbije.
Zato ćemo se u ovom tekstu pozabaviti odnosom novog budžeta i adekvatnog funkcionisanja Vojske Srbije. No, pre toga par opštih napomena.

USVAJANjE BUDžETA ZA 2017.

Ovogodišnji budžetski cirkus započeo je, a ko bi drugi, premijer Aleksandar Vučić, izjavom da je „sve predloge ministarstava za budžet pocepao i vratio im na ponovnu izradu, jer nije bio zadovoljan što im je rashodna strana bila veća za 100 milijardi dinara“.(1) Samo par dana nakon ovog hvalisanja sopstvenim nevaspitanjem u komunikaciji sa podređenima, nezabeleženom u radu vlada civilizovanih zemalja (radi se o ministrima koje je sam birao, kakvi god da su), premijer se na sednici parlamenta od 05.12.2016., prilikom podnošenja Predloga budžeta za 2017, podičio kako je za sledeću godinu predviđen „najmanji budžetski deficit u savremenoj istoriji Srbije“ i kako je „ovo je najbolje krojen, a realno skrojen budžet ikada“ (2), odvalivši pri tom kako će, nastavi li ovim tempom, Srbija stići Nemačku i Francusku za 30 godina. I pri tome je još zaključio: „da smo radili kao ranije, ne bi ih stigli ni za 200 godina“, kao da je to „stizanje“ iz njegove fantazije već gotova stvar.(3)

Inače, dan nakon njegove teatralne objave o cepanju Predloga budžeta, Vučićevi omiljeni tabloidi provukli su vest su da su „krivci“ za premijerov nalet besa ministarstva energetike i odbrane svojim nerealnim zahtevima, a dan pre njegovog uobičajeno-demagoškog nastupa u parlamentu pokret „Dosta je bilo“ upozorio je kako je predloženi budžet „pun brljotina“ i da se brojevi,  za iste ekonomske kvalifikacije, u članu 1. i članu 8. Predloga ne podudaraju. Kao primer naveli su kako „u članu 1, ekonomska klasifikacija 411, piše da se za plate zaposlenih izdvaja 193.693.428.000, a u članu 8 za istu klasifikaciju 411 predviđa se 275.000.000. dinara“, kao i da se za ekonomsku kvalifikaciju 412 u članu 1. navodi cifra 38.682.085.000, a u članu  8. cifra 49.226,000 (4).

Nakon rasprave koja je, kao i obično, zbog dugih tirada premijera i bezočnosti predsednice parlamenta prema opoziciji, izgubila svaki stručni i konstruktivni smisao Budžet je u načelu usvojen 10.12.2016., tako što je za njega glasalo 153 poslanika, protiv je bilo 26, a nije glasalo troje poslanika.
Budžet na strani prihoda ima 1.092 milijarde, a na strani rashoda 1.161 milijardu dinara. Ukupni rashodi budžeta biće od prihoda veći za 69,1 milijardu dinara, što predstavlja 1,7 odsto BDP. Ove cifre planirane su na osnovu prognoze da će realni rast BDP-a u 2017. iznositi tri odsto, a inflacija 2,4 procenta.

Budžetom za iduću godinu AP Vojvodina dobija 7,3 odsto sredstava iz državne kase, a za plate zaposlenih u javnom sektoru predviđen je iznos od 253,7 milijardi dinara, što je za 0,8 odsto više nego ove godine. Ovo će omogućiti uvećanje plata zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, BIA, Ministarstvu odbrane, ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, ustanovama kulture, kao i zaposlenima u pravosuđu za pet odsto.

Na veće zarade mogu da računaju i zaposleni u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za šest procenata, zaposleni u ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za tri posto, a predviđeno je povećanje plata u naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima i pomoćnom osoblju za pet procenata.(5)

Za subvencije je predviđeno 84,43 milijarde, od čega najviše otpada za poljoprivredu 31,6 milijardi (treba pažljivo pratiti kako će i na šta ova sredstva biti utrošena!), zatim železnicu 15,89 milijardi, privredu 14,31 milijardi, a posebno je zanimljiva stavka „ostale subvencije“ za koju je namenjeno 11,15 milijardi (NVO organizacije, rodna ravnopravnost, projekti tzv „civilnog društva“ i sl.)(6)
Koliko su sve ove projekcije realne ostaje da se vidi, ali uz Sašu Radulovića ozbiljne primedbe na njih imaju i predstavnici fiskalnog saveta. No, da se mi vratimo vojsci i onome šta praktično znači predviđenih 57,49 milijardi za njene potrebe u 2017.

NASTAVAK LOŠEG BUDžETSKOG TRETMANA VOJSKE

Iako predviđa izvesno povećanje plata, usvojeni budžet za 2017. jednostavno je previše „tanak“ za stvarne potrebe Vojske Srbije, pa je nesumnjivo da Vlada a ne vojni sindikat guraju objektivni materijalni problem u politizaciju, koja će sigurno najviše štetiti državi i njenoj sposobnosti za odbranu.
Kako bi što plastičnije predočili sadašnju materijalnu situaciju u Vojsci Srbije navešću primer da pilot ratnog vazduhoplovstva, major po činu, kao pripadnik najplaćenijeg roda vojske, ima platu tek nešto veću od 80.000 dinara, kao i da leti na lovačkom avionu „mig-29″, kupljenom pre ravno 30 godina(7). I to je prva dimenzija problema – slabo plaćeno ljudstvo i zastarela tehnika.

Druga dimenzija postaće vam jasnija kada uporedimo sledeće podatke. Prema pisanju hrvatskih medija ova zemlja predvidela je, u 2017, za odbranu 4,2 miliona kuna, što je ekvivalent cca 560 miliona evra. Srpski budžet kojim se Vučić diči kao „najbolje skrojenim u savremenoj istoriji“ (koja je kod njega veoma rastegljiv pojam), za vojsku predviđa 57,49 milijardi (8) odnosno cca 470 miliona evra. Pri tome, Hrvatska ima oko 17.500 pripadnika oružanih snaga, dok Srbija ima oko 32.000. Ovo praktično znači da će Hrvatska po glavi svog vojnika trošiti 32.000 evra, a Srbija više nego dvostruko manje, cca 14.700 evra. A to je otvoreno neprijateljska zemlja u neposrednom okruženju. Dakle, Srbija nije u stanju da isprati razvoj oružanih snaga u regionu i njeno zaostajanje u tom smislu će se nastaviti.

Nažalost, postoji i treća dimenzija problema, ona vremenska. U usvojenoj fiskalnoj strategiji koja uvek prethodi usvajanju budžeta, Ministarstvo finansija predvidelo je za 2018. i 2019. godinu dalji pad vojnog budžeta, odnosno cifru od 54,9 milijardi po godini, što sada iznosi po 446,5 miliona evra, ali valja računati na dalji rast evra, pa će realno to biti i manje.(9)

Dakle, jasno je da država nema nameru da u narednom periodu povećava izdvajanja za vojsku, što ozbiljno ugrožava usvojenu doktrinu Dugoročnog razvoja sistema odbrane Srbije, koja je oročena na 2020. godinu i koja predviđa nabavku 26 sistema oružja i opreme za pešadiju, ali i nabavku novih oklopnih borbenih vozila točkaša, kupovinu rečnog višenamenskog broda i naoružavanje bespilotnih letelica, kao i osavremenjivanje avijacije i PVO sa modernim radarskim sistemima. Verovatno neće biti ništa ni od konačnog kompletiranja Kopnene vojske po modelu „Vojnik 21. Veka“(10)
Sve te neophodne nabavke u Vojsci Srbije izgubiće se u Vučićevom očijukanju sa MMF-om i cepanju Predloga čije mu se cifre ne sviđaju, ma koliko da su realne i neophodne. Uostalom, koji razvojni ili strateški dokument um poput Vučićevog i može da ispoštuje?!

Zato, moramo biti svesni da cifre potpuno demantuju Vučićevu jeftinu demagogiju o nameri značajnijeg ulaganja u modernizaciju srpske vojske, izuzev ako ne misli da će mu Rusija ili NATO savremena  borbena sredstva ponuditi besplatno (da računa na kredite morao bi da ih negde projektuje). Sledeći pogubnu restriktivnu politiku MMF-a koja ima za cilj ne samo potpunu rasprodaju državnih resursa stranim investicionim fondovima, već i uništavanje svih potencijala koji garantuju samostalnost države i nacije, Vučićeva vlada se zapravo zaklanja iza tzv. „Aranžmana iz predostrožnosti“ koji služi kao dimna zavesa za ispunjavanje davno preuzetih obaveza srpskih vlastodržaca, među koje spada i devastiranje Vojske Srbije.

Koliko neadekvatan budžetski tretman nanosi štetu Vojsci Srbije najbolje se vidi iz podatka da je u periodu januar – novembar 2016. Vojsku Srbije, zbog lošeg standarda i preopterećenosti na vojničkim dužnostima, napustilo 972 pripadnika sa tendencijom još većeg odliva kadra. „Da je Vojska Srbije ratovala od početka godine ne bi imala ovolike gubitke“ – rečeno je u saopštenju Vojnog sindikata Srbije tim povodom.(11)

Z A K Lj U Č A K
Država koja želi snažnu vojsku mora da se pobrine da obezbedi njeno stabilno finansiranje, ali i političku volju za projekte naoružavanja i jačanje njene moći. Gledajući po budžetu sadašnje srpske vlasti očigledno nemaju ni jedno ni drugo.

Nikakva štednja ne može opravdati Vladu za nepoštovanje zakonske obaveze da Budžet za vojsku mora iznositi 1,2 % BDP-a, kao i da se zarade moraju isplaćivati shodno koeficijentima i metodologiji koju predviđa Zakon o vojsci. Ukoliko se ovom nakaradnom fiskalnom politikom ne može obezbediti dovoljno sredstava mora se razmisliti o nekim dodatnim izvorima. Specijalnim taksama na izvoz naoružanja, recimo. Svi znamo da je „izvoz oružja u prijateljske zemlje“  nekada bila važna prihodna stavka u finansiranju ondašnje JNA, ali sada je nema u bilansnim pozicijama. A šeici zadovoljno trljaju ruke…

Druga mogućnost je preraspodela u postojećem budžetu. Zato sam posebno apostrofirao stavku „ostale subvencije“ koja iznosi 11,15 milijardi, odnosno preko 90 miliona evra. Ništa Srbija ne bi izgubila da se bar 60 %  toga preusmeri na Vojsku. Naprotiv. Isto tako, iz stavke „putevi“ mogle bi se izuzeti i preusmeriti na vojsku sve cifre vezane za autoput Niš-Tirana. I tako redom.

Jedno je sigurno, stabilna vojska je prevashodna potreba države i naroda i vlast koja ne uspeva da iznađe sredstava za njeno postojanje i puno funkcionisanje ili je izdajnička ili nesposobna, ali u svakom slučaju direktno odgovorna za krupne posledice koji iz toga mogu proisteći. A u budžetu se uvek može iznaći dovoljno para za ono što je nephodno, samo ako se želi!

preuzeto sa sajta fsksrb.ru

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Print this pageShare on TumblrShare on LinkedIn

Ostavite komentar

Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Korena“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare anonimnih čitalaca, koji sadrže direktne pretnje, neosnovane optužbe, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.