Objavljeno: 17. September 2014.

Dosta bre više političkog laprdanja

Trag-u-vremenu-iz-crnog-sesira

Trag u vremenu iz crnog šešira

Pre četiri godine, dok sam se oglašavao pod pseudonimom, napisao sam tekst o laprdanju. Zaboravio sam i naslov teksta i primere laprdanja. Kako se u ovim vremenima iz dana u dan neodoljivo laprda, brbucka, lupeta, potražio sam taj zaboravljeni tekst. Napisao sam na Guglu (misleći da je takav bio naslov) „Dosta više laprdanja“: Odmah nakon reči „dosta“ pojavio se novi portal DostaBre.net, uglednog Srbina u dijsapori, filmskog i televizijskog režisera, pisca, novinara. publicioste, dugogodišnjeg predsenika, a sada počasnog – Srpskog saveza u Švedskoj, Nikole Janića.

U promotivnom tekstu pod naslovom „Moramo reći svuda i svakome…“, uvaženi gospodin Janić je ukazao u kakvom se tragičnom stanju nalazi Srbija i srpski narod. Poručio je svim ljudima dobre volje da taj portal nije njegovo vlasništvo: „On je naš i vlasništvo je svih ljudi, bez obzira na nacionalnu, versku ili političku pripadnost. DostaBre je sajt koji ćete uređivati vi, njegovi posetioci, tako što ćete pisati o onome što vam je došlo do ispod brade“.

I novi poratl i poziv uglednog urednika je veliki izazov, posebno za sve nas koji smo na tzv. crnoj listi i čije tekstove već godinama odbijaju da objave urednici dnevnih listova (posebno Politika, taj, nažalost, sada antisrpski list), časopisa, a na TV kanalima se pojavljauju samo podobni (u socijalizmu, reči podoban i nepodoban, određivale su sudbinu ljudi). Prava misao je u Srbiji uhapšena, zarobljena. Na srpskoj političkoj sceni (podvlačim – političkoj) nema nijednog pravog intelektualca.

Nizak sloj društva se uzdigao do neviđenih razmera u svim oblastima i porama zemlje. Ima toga i u drugim zemljama, bilo je toga i u drugim vremenskim periodima, kada je neki narod (norodi), pao na dno, doživeo dekadencuju. Međutim, nema primera u svetu da je pamet toliko proterana kao u Srbiji. Pametni se stide što su pametni. Da bi, kako tako preživeli, spuštaju se na nivo onih sa dna kace, sa njima se druže, dolaze na njihove terevenke, skupove, „koncerte“ (koncert je neadekvatna reč za pevaniju arlaukača i arlaukačica), sedaju sa njima pred TV kamere, odnosno učestvuju u TV emisijama, prepuštaju se nedoškolovanim, često nametljivim i drskim voditeljima, posebno ženskim, da im postavljaju primitivna i nepristojna pitanja, sa njima „polemišu“, čestitaju im partijske slave koje su sa stanovišta pravog vjernika, jedna velika prevara i farsa, zna se kako su nastale slave, posebno šta je slava. Nabrojano i mnogo toga nenabrojanog je kobno za srpski narod.

A, sada da vidimo šta znači „laprdanje“. Najprije, dugujem izvinjenje čitaocima, jer mi neugodne reči nisu svojstvene. U Rečniku stranih reči, autora Klajna i Šipke, ove reči nema. Kod Vujaklije ona znači: govoriti koještarije, trućati, lupetatati, odnosno kada nekome želimo reći da to što priča nema nekog smisla, kažemo mu – ne laprdaj.

Vrste laprdanja: a) Naučno laprdanje je ono kada doktor nauka, koji je kupio diplomu i doktorat, javno nastupa, b) Naručeno laprdanje je kada projektanti narede i plate nekim nesrećnim Srbima da laprdaju, čega u Srbiji ima ponajviše, c) Evroameričko laprdanje se odnosi na otimanje srpskih teritorija, posebno Kosmeta, d) Tajno laprdanje je kada domaći laprdači iza leđa naroda obećavaju projektantima da će raditi na realizaciji njihovih projekata – cepanje Srbije na Kosovo, Vojvodinu, Rašku oblast, Jug Srbije, e) Laprdanje radi laprdanje se može pojasniti samo uz vulgarne reči.

Gledano sa medicinskog aspekta, laprdanje može biti veliko, srednje i laprduckanje. Pokušaću, bez imena i prezimena, da navedem neka srednja laprdanja. Ostavljam čitaocima da citiraju velika.

U tekstu od pre četiri godine naveo sam više od dvadeset laprdanja. Neka ću ponoviti, s obzirom na to da ih i vođe ponavljaju. Obeležimo laprdanje slovom „L“.

L1: „Kosovo je Srbija“.

Ovo se uglavnom laprdalo u predizbornim kampanjama, a u Srbiji je od petooktobarske piromanske revolucije, neprekidna predizborna kampanja. Bolje rečeno, to nije kampanja, to je pravi rat, a prema jednoj teoriji u MPO – Teoriji političke igre, u ratu postoje igrači. Glavni su, na jednoj strani Imperija, EU i domaći poslušnici, a na drugoj strani, unesrećeni narod.

L2: „Činjenica je da mi na Kosovu nemamo vlast, niti tamo kontrolišemo situaciju, te to kakav će biti njegov konačan status neće zavisiti od toga da li ćemo i kada upotrebljavati koji termin: južna srpska pokrajina, teritorija pod privremenom upravom Prištine, sused…

L3: „Mi imamo dovoljno političkog kapaciteta da shvatimo realnost na Kosovu“.

Nakon ovih stavova bivšeg vođe, trebalo ga je odmah uhapsiti, kao i njegove pomagače, sledbenike. Uvesti vanredno stanje, pet godina, odnosno ukinuti Parlament, partije, NO, razne forume i dr. i na kormilo zemlje postaviti deset prosvećenih civila u vremenu od pet godina. U tom vremenskom periodu, uz upotrebu dozvoljenih i u svetu proverenih metoda, rešiti se svake pošasti, očistiti zemlju: od stranaca, od stranih špijuna i obavešptanih službi, od lopova koji su pokrali zemlju i novac iznela na razna ostrva (povratiti novac), od kriminalaca, korupcijonaša, vratiti ugled sudstvu, prekinuti diplomatske (ostaviti konzularne) odnose sa svim zemljama koje su priznale fantomsku državu Kosovo, zabraniti lutajućim cirkuzantima da dolaze u Srbiju, proglasiti sve neprijatelje srpskog naroda (postoji spisak, lično sam ga svojedobno publikovao) nepoželjnim osobama, itd.

L4 „Ne verujem da će biti promena granica na Balkanu niti podele Kosova, jer bi to bilo šteno po region. Ali ako se nešto tako ipak desi, onda će Turska, koja ima 70 miliona stanovnika, REĆI SVOJE“. Kunem se alahom da bi svako ko bi na bilo koji način dirnuo Bošnjaake imao protiv sebe 100 miliona Turtaka“.

Šta reći posle ovih izjava prvog Osmanlije, koji smatra da otimanje Kosmeta nije promena granica, jer je za njega Kosmet država. Zapad neće da primi Tursku u EU, ali je zato sve učinio da se Osmanlije vrate na Balkan. Pre par godina su pitali ministra inostranih Turske kako je je doputovao na skup u Sarajevo. „Na konju“, reče ministar. „Mi smo Osmanlije dolazili i osvajali na konjima i donosili kulturu i civilizaciju“. Nabijanje na kolac („Krcnu kolac nekoliko puta“ I. Andrić), danak u krvi, seča sabljom ljudskig glava, ubijanje topuzom i sve druge surove i primitivne radnje, dugih 500 godina, taj ministar, k tome akademik, naziva kulturom i civilizacijom. Napisao sam tada minisru Otvoreno pismo, pod naslovom „S druge strane jendeka“ (prilažem ga Portalu za dokumentaciju).

L5 : „Evropska unija nema alternativu“.

L6: „Predlažem masovnu stratešku komunikacionu kampanju u okviru koje u narednih četiri do pet godina treba da učimo o tome šta je zaista NATO, jer je NATO budućnost Srbije i prečica za ulazak u EU“. 

Ovo laprdanje, koje je pre četiri godine izgovorio jedan tadašnji vođa, upravo se ostvarilo.

L7: „Izuzetno sam ponosan jer Srbija prvi put učestvuje na samitu NATO koji se održava u Njuportu u Velsu. Ne smeta mi glabna tema skupa. Ne smeta mi što je tema tog skupa moguća intervencija NATO protiv Rusije. Nisam došao ovde da bi me nešto smetalo“.

Nakon ove izjave, odnosno laprdanja, u svim uređenim zemljama, laprdača se sačeka na aerodromu i odvede na posmatranje u neku psihijatrisku ustanovu. Ne očekujem, nažalost, da će ga ugledni predsednik Vlade smeniti, jer zna da je uslov svih uslova za ulazak u UE, predhodno učlanjenje u članstvo u NATO.

L8: „Srbija ne želi da učestvuje ni u jednom ratu, pa ni u hladnom… zato podržava teritorijalni integritet svake države, te i Ukrajine, dakle s Krimom“.

L9: „Srbija je zauzela principijelan stav oko ukrajinske krize da neće uvoditi sankcije Rusiji, ali podržava teritorijalni integritet Ukrajine“ (kaže nedavno jedan od vođa stranom državniku).

Gost, strani državnik, je replicirao:

L10: „Moja zemlja ima čvrst stav da je neprihvartljivo da jedan čovek (misli na Putina, prim. KKS) vodi ratove u Evropi u 21 veku.

I umesto da makar nekim gestom ne prihvati tu fašističku repliku, taj vođa je sve vreme klimao glavom, dakle odobravao. Možda nije razumeo šta priča lutajući cirkuzant na engleskom, ili je to jednostavno radio iz navike kao dugogodišnji klimoglavac.

L11: „Srbija je neutralna. Moja orijentacija je i istok i zapad, ja sledim politiku Tita, jer je to jedini pravi izbor…“

„Sve što je više kleveta i laži, Tito nam, je miliji i draži“. Vođama je skoro svekodnevno ova pesma na usnama. Dakle, vođe su jasno i glasno podržali fašizam u Ukrajini i krvavi rat protiv Rusije i pravoslavlja, Srbiju su svrstali. O neutralnosti se ne može govoriti. Sribja nema nijedan parametar koji bi ukazivao na neutralnost: ona je pod okupacijom, nema vojsku da bi branila neutralnost, nema ekonomsku moć, odnosno zarobljenik je velikog duga i ekonomskog ubice – MMF-a, koga su neke zemlje već davno proterale.

L12: Dovodim kineskog presednika prvi put u Srbiju.

L13: Do kraja godine dovešću u Beograd i Putina i Obamu.

Da li vođe razmišljaju gde i kada mogu upotrebiti neke reči. One su značajnije od njihovih misli. Upotrebljavati reč „dovesti“ za prtedsenika ili premijera neke zemlje je nedopustivo. Dovodi se dete u školu, dovodi se voda u naselje, dovodi se bolesnika u zdravstvenu ustanovu, a moram reći da se dovodi, tele, kravu, bika na pazar.

L12: „Ovakvom politikom stiglo se do rata sa Andželinom Džoli“.

L14: U “Oluji” je učestvovao i Beograd. Ostalo je da se još ispita uloga Beograda“.

L15: „Ja sam se školovao za bavljenje politikom, nisam se školovao za pevanje – ali, mogu da pevam sve vrste muzike, pa i operu“.

L16: „Nikad nisam pevao himnu, a nisam primetio ni da ostali pevaju. Ja pevam samo po kafanama“.

L17: „Pravi je trenutak za prodaju Telekoma Srbija i njegova će prodaja omogućiti veću konkurentnost na tržištu komunikacija, a građanima dati priliku da dobiju besplatne akcije kojima će trgovati…“

L18: „Izgleda da je ovoga puta na izbore izašao manji broj mrtvih nego ranijih godina. Može biti da je nekom greškom sa jedinstvenih biračkih spiskova nestao jedan broj mrtvih glasača.

L19: „Izbeglice su smetnja i potencijalna bezbednosna opasnost dolaska pape Franja u Srbiju“.

Ova laprdanja nije potrebno komentarisati.

Navedena i mnoga koja nisam naveo, izgovorili su oni koji nas vode u svetlu budućnost. Molim čitaoce i spisatelje da ovom Portaulu pošalju što više primera laprdanja, i stranih i domaćih političara – laprdača, zatim laprdanja poslenika u kulturi, posebno sportskih lumpkomentatora, radi izdavanja knjige. Sve vas uveravam da će to biti najprodavanija knjiga (bestseler), ne samo u dijaspori i Srbiji, već i u Evropi.

Umesto zaključka: Osećaj nemoći u bilo čemu je najteži ljudski osećaj. Taj osećaj sve nas navodi na bežanje u krajnosti. I ovaj tekst, opdnosno upotrebljavanje reči laprdanje, je jedna krajnost. Šta, naprimer, raditi kada mesecima traje pijačarenje kao da smo na nekoj najlon pijaci ili buvljaku, koliko će biti umanjene penzije nesrećnim penzionerima. Oni su nemoćni, drhte, mnogi nemju hleba od 15 u mesecu. Neki laprdači svakodnevno, bukvalno svakodnevno, govore deset posto, neki petnaest, neki dvadeset posto (nagovore lumpekonomistu da u TV dnevnicama izgovori dvadeset posto), a onda će neki vođa, a zna se koji, biti spasitelj. Odlučiće da bude osma ili deset posto. Penzioneri će mu ljubiti skute i ponovo ga na izborima, koje nećemo čekati dugo, dovesti na vlast. Mnogi me pitaju, posebno kada se ponekad pojavim na nekom TV kanalu, šta je izlaz. Dugih petnaest godina (to sam ponovio i u ovom tekstu) govorim i pišem da je potrebno ukinuti Parlament i partije pet godina. Samo na taj način možemo spasiti Srbiju. Ali, avaj, svi me kritikuju (čak i onaj mali broj spisatelja patriota), pričaju i pišu o demokratiji, koja nigde ne postoji.

Komnen Kolja Seratlić

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Print this pageShare on TumblrShare on LinkedIn

Ostavite komentar

Poštovani, molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija „Korena“ zadržava pravo da skrati ili ne objavi komentare anonimnih čitalaca, koji sadrže direktne pretnje, neosnovane optužbe, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.